Bøger udgivet af Susanna D. Stark

Seit drei Tagen kann Mara ihre Augen nicht schließen, denn sobald das Licht ausgeht, raschelt es leise. Obwohl ihre Mutter ihr sagt, dass niemand im Zimmer ist, ist Mara vom Gegenteil überzeugt. Aber wer auch immer da ist, er ist ein Meister im Verstecken. Doch eines Nachts, als alle im Haus eingeschlafen sind, ertönt aus Maras Schrank ein gedämpftes Niesen. Welches Monster versteckt sich in ihrem Zimmer? Doch nicht nur Mara hat Angst, sondern auch ein kleines pelziges Monster namens Hatchi. Es ist nur aus einem Grund zu ihr gekommen: um seinen Hunger zu stillen. Aber es ist kein Hunger, wie wir ihn kennen, denn dieses ungewöhnliche Monster ernährt sich ausschließlich von Socken.

Vec tri dana Mara ne moze ni oka da sklopi jer nesto tiho suska čim se ugasi svetlo. Iako je mama ubedjuje da u sobi nema nikoga, Mara je ubedjena u sasvim suprotno. Ali ko god da se tu nalazio, on je pravi majstor u prikrivanju. Trecu noc čim su svi zaspali, čuje se priguseno smrcanje i kijanje iz Marinog ormara. Kakvo li se samo tamo čudoviste krije? Ali strahoviti strah ne oseca samo Mara vec i maleno krzneno čudoviste po imenu Hatchi. Ipak od njega se Mara ne mora plasiti jer čudoviste je doslo samo iz jednog razloga, da utoli svoju glad. Ali to nije glad kakvu mi poznajemo jer se to čudoviste hrani isključivo sa zoknama.

For three days now, Mara has not been able to close her eyes because something quietly rustles as soon as the light goes out. Although her mother convinces her that there is no one in the room, Mara is convinced of the complete opposite. But whoever was there, he is a true master of concealment. On the third night, as soon as everyone has fallen asleep, muffled sniffles and sneezes are heard from Mary's closet. What kind of monster is hiding there? But the terrible fear is not only felt by Mara, but also by a small furry monster named Hatchi. However, Mara does not have to be afraid of him because the monster came for one reason only, to satisfy his hunger. But it's not hunger as we know it, because that monster feeds exclusively on socks.

Iako blizanci Emil i Erik ¿ive na zabäenoj irskoj farmi sme¿tenoj izmedju stoletnih hrastovih gajeva njima nikada nije dosadno. Oronula farma pripada starom Simonu, njihovom dedi, i pitanje je dana kada ¿e banka preuzeti prezadu¿eno imanje. Ali starac se tvrdoglavo protivi prodaji imanja i okolnih ¿uma jer one skrivaju vekovima dobro ¿uvanu tajnu. Niko ni ne sluti da u njemu te¿e trolovska krv sve dok znati¿eljni blizanci ne otkriju star¿evu tajnu. Od tog trenutka za de¿ake zapo¿inje fantasti¿na avantura koja je koliko uzbudljiva toliko i opasna kako za svakog stanovnika zapu¿tene farme tako i za kraljevstvo trolova skriveno u ¿umi.

Iako blizanci Emil i Erik ¿ive na zabäenoj irskoj farmi sme¿tenoj izmedju stoletnih hrastovih gajeva njima nikada nije dosadno. Oronula farma pripada starom Simonu, njihovom dedi, i pitanje je dana kada ¿e banka preuzeti prezadu¿eno imanje. Ali starac se tvrdoglavo protivi prodaji imanja i okolnih ¿uma jer one skrivaju vekovima dobro ¿uvanu tajnu. Niko ni ne sluti da u njemu te¿e trolovska krv sve dok znati¿eljni blizanci ne otkriju star¿evu tajnu. Od tog trenutka za de¿ake zapo¿inje fantasti¿na avantura koja je koliko uzbudljiva toliko i opasna kako za svakog stanovnika zapu¿tene farme tako i za kraljevstvo trolova skriveno u ¿umi.

Iako blizanci Emil i Erik ¿ive na zabäenoj irskoj farmi sme¿tenoj izmedju stoletnih hrastovih gajeva njima nikada nije dosadno. Oronula farma pripada starom Simonu, njihovom dedi, i pitanje je dana kada ¿e banka preuzeti prezadu¿eno imanje. Ali starac se tvrdoglavo protivi prodaji imanja i okolnih ¿uma jer one skrivaju vekovima dobro ¿uvanu tajnu. Niko ni ne sluti da u njemu te¿e trolovska krv sve dok znati¿eljni blizanci ne otkriju star¿evu tajnu. Od tog trenutka za de¿ake zapo¿inje fantasti¿na avantura koja je koliko uzbudljiva toliko i opasna kako za svakog stanovnika zapu¿tene farme tako i za kraljevstvo trolova skriveno u ¿umi.

Samo puka slu¿ajnost je navela Vanju da pronadje skrivenu bele¿nicu u dedinoj radionici. Nije ni slutio da ¿e time otvoriti pandorinu kutiju i postati deo tajnog projekta pod imenom "Rozenov most". Iako su deda Garo i njegovi drugari strpljivo ¿ekali na taj trenutak ¿itavih nekoliko decenija, Vanja se iznenada näao u jednoj sasvim drugoj epohi, tänije re¿eno vratio se nazad u 1958. godinu. Od prvog trenutka se morao prilagoditi svojoj novoj ulozi kako bi ostao neprime¿en jer je komunisti¿ka partija bila nemilosrdna i motrila svakog ko bi mogao biti pretnja novom poretku. De¿ak se po prvi put dvoumi izmedju komunizma i kapitalizma, izmedju religije i ateizma. Uprkos svemu, ovde je do¿iveo jedno nezaboravno leto sa prijateljima kakve jo¿ nikada nije imao i pronäao svoju prvu ljubav. Dok je ¿itavom du¿om predan toj novoj epohi i ose¿a se u njoj kao riba u vodi, njegovo telo sve vi¿e popu¿ta pod kontraindikacijama Rozenovog mosta. Zapo¿inje besomu¿na trka u pronaläenju näina za povratak pre nego ¿to partija ne pronikne u njihovu tajnu a njegovo telo u potpunosti oslabi.

Insekti su obi¿ne bezvredne gnjide bar je Laki u to ¿vrsto uveren. Nema ni¿eg ¿to vi¿e prezire i mrzi od tih ru¿nih ¿ohara. Ali njegova zlodela nisu mogla dugo pro¿i nekänjeno pa ga vila ¿alje u naj¿udniju präumu, u carstvo Hymenopterije.Ta u¿asna sudbina nije mimoi¿la ni njegove prijatelje pa su se svi zajedno näli u nepoznatoj präumi u telima insekata. Postoji jedan jedini izlaz iz tog zelenog pakla a to je ¿arobni nektar kraljice Anthophile. Kako bi stigli do njega potrebno je pre¿i ¿itavih sedam regija putem na kojem ih o¿ekuju bezbrojne opasnosti. Ali da sve bude te¿e Laki i dalje ostaje pri svom i radi sve po svom nahodjenju. Ne¿e mu trebati mnogo vremena pa da nadodje da je cena svojeglavosti vrlo visoka. Do¿lo je vreme da nau¿i da preuzme savet od onih koje prezire, da ispo¿tuje one kojima naredjuje i da pronadje najbolje prijatelje tamo gde je najmanje o¿ekivao.

Iako su leto i raspust na pomolu ipak se u Lininoj du¿i skriva jedna velika tuga. U danänje vreme gotovo da niko vi¿e ne pi¿e pisma ali devoj¿ica sa vojvodjanskog saläa i njena baka Irma koja ¿ivi u Australiji ih svakodnevno razmenjuju. Niko ne razume kakva je to neraskidiva veza izmedju njih dve kada se ve¿ godinama svakodnevno i neumorno dopisuju. Zar ne bi bilo jednostavnije i br¿e poslati poruku ili pismo putem emaila ili se ¿uti telefonom? Ali za baku i unuku to ne dolazi u obzir jer ni¿ta ne mo¿e zameniti pismo zape¿äeno u koverti. U tom pismu su utkani uzbudjeno i¿¿ekivanje i ustreptalost dok se ono ne otvori, egzoti¿na ¿arena markica i razmazani crni pe¿at koji ukazuju na ogromnu razdaljinu koja ih deli, miris ko¿e koji se jo¿ uvek ose¿a na hartiji, poneka suza koja je mo¿da kanula i razmazala hekti¿no ispisane redove i naposletku re¿i koje verno i upe¿atljivo prenose ose¿aje pisca. A ¿ta se sve de¿ava tamo u dalekoj Australiji, to ona svakog dana ¿ita svom drugaru, sträilu za ptice po imenu ¿ak. Pisma verno opisuju tajanstvenog de¿aka Kou, pripadnika aborid¿ina koji je stigao iz unutränjosti Australije ¿ak iz okoline planine Uluru pa im se ¿ini kao da ga oduvek poznaju. Niko od njih ni ne sluti da upravo ta pisma prepuna ose¿anja poseduju ¿arobne mo¿i koje ¿e se zätitni¿ki nadviti nad njima kod prve pogibeljne opasnosti.

Kako bi ¿ivot mogao biti lep samo kada bi taj gramzivi ku¿ni kobold, Leopold priznao gde je pradeda sakrio ¿up sa zlatnim dukatima. Ali Jo¿i njegova pomo¿ nije potrebna jer on je u stanju i sam pronäi zlatnike. I tako se potraga odu¿ila dan za danom, godina za godinom preko punih ¿ezdeset godina. Iako je Leopold zauzvrat träio samo jedan jedini zlatnik za informaciju o mestu gde su skriveni dukati, Jo¿a nije pristao na nagodbu. A zäto bi mu bilo ¿ta poklanjao kada to ionako sve njemu pripada? Uz to Leopolda ne vidi niko osim Jo¿e jer on je njegov ku¿ni duh pa po kom¿iluku kru¿e svakakve pri¿e o starom, izlapelom ¿udaku. Ipak starac nema vremena za dokone träeve jer vreme prolazi a on je ¿vrsto re¿io da pronadje detelinu sa ¿etiri lista koja je jedini putokaz do skrivenog ¿upa. Tako mu nije ni¿ta drugo preostalo ve¿ da prekopava bätu uvek iznova i da trebi izraslu detelinu. Ali stvari ¿e krenuti sasvim drugim tokom kada se unuka Ela doseli kod starca. Da li je devoj¿ica mudrija od njenog dede i da li ¿e prozreti mrgudnog kobolda stoji zapisano na detelini sa ¿etiri lista negde na kraju ¿arene duge.

Nema toga ¿to bi Vuka moglo izvu¿i iz ku¿e po tom pakleno vru¿em vremenu. Iako je raspust on se radije zavukao u hladovinu i ¿e¿njivo pri¿eljkuje hladno¿u i mraz. Dok je preträivao po tavanu nije ni slutio da ¿e mu jedna naizgled obi¿na sne¿na kugla okrenuti ¿ivot naopäke. Ali to je bila volja velikog Horagallesa i ¿elja de¿aka Iskka iz Laponije. Laponski narod saami i¿¿ekuju te¿ka vremena a pred njima je presudna odluka kakvu ve¿ vekovima nisu morali donositi. Do¿lo je vreme da se izbore za svoju rodnu grudu ili da zauvek nestanu sa lica zemlje. Ali saami su kovani od naj¿vr¿¿eg kamena. Oni su jedistveni, nesalomivog duha i u¿ini¿e sve da kao narod opstanu. Ipak niko od njih nema ideju kako da sami sebi pomognu. Zato im Vuk predläe da prodaju skoro sve svoje sobove ¿to je za njih nezamislivo i gotovo nemogu¿ zatadak. Jedini kupac koji nije podmi¿en se nalazi u nekoliko stotina kilometara udaljenom Jokkmokku gde po polarnoj zimi treba oterati krdo. Divljina je prepuna opasnosti a za petama su im potpläeni gradonäelnik Hegon i ameri¿ki investitor Mr. Karter koji po svaku cenu ho¿e da osujete njihov plan. Uz to je stegla polarna zima kakva se ne pamti a na tragu im je jo¿ i kanadski traper Big Mike i strah i trepet ¿itave Laponije, crni vuk Askan.

Ovo je miran i bezbedan grad ali samo dok se tama ne spusti na njegove krovove. A onda iz nacrnjeg mraka tiho izlazi jedna tajanstvena prilika, senka no¿i. Na njen prvi zvi¿duk sa svih strana tr¿e njeni nerazdvojni prijatelji, mäke lutalice. ¿im mesec obasja crepove i oronule od¿ake, senka dolazi niotkuda a potom satima nepomi¿no ¿u¿i i zuri u de¿ije prozore u potrazi za svojom novom ¿rtvom. Nema tog sna ¿iji tok ova tajanstvena senka ne mo¿e promeniti. Ali ko je ta silueta koja se odaziva na ime Shadow i u¿iva u tome da se na kratko zasladjuje de¿ijim no¿nim morama? Zäto po ¿itavu no¿ skäe sa krova na krov i zaviruje u prozore de¿ijih soba? Njenom o¿trom oku ne mo¿e ni¿ta izmäi jer Shadow je niko drugi do sin sunca i meseca i poseduje nezamislive ¿arobne mo¿i.

Divlji gusan Puki se jo¿ nije ni ispilio a ve¿ ga je snäla tu¿na sudbina. Ostav¿i sam bez roditelja u poslednji ¿as ga späava paor sa Ludäa pa tako ovaj odrasta medju ostalim ¿ivotinjama na njegovom saläu. Ali gusana svi smatraju neobi¿nim pa ovaj postaje sve tu¿niji i povu¿eniji. Na njegovu sre¿u Puki provodi najvi¿e vremena sa de¿akom Andrijom ¿ime dodatno izaziva zavist medju gusanima koje smatra svojom rodjenom bräom. ¿to vreme dalje odmi¿e Puki je sve uvereniji da ga tu niko ne ¿eli a istovremeno ose¿a ¿udnu ¿elju da se otisne u daljinu sa divljim guskama i odleti sa njima u daleku Afriku. Tek druge jeseni slu¿ajno saznaje da je ¿itav njegov ¿ivot zasnovan na läi. Potpuno shrvan tim saznanjem Puki skuplja dovoljno hrabrosti da se otisne u visinu i poleti na drugi kraj sveta. Andrija ostaje tu¿an ne slute¿i kakve avanture i¿¿ekuju njegovog drugara. U tom dalekom svetu svi izgledaju ¿udno i neobi¿no ¿to Pukija ¿ini neizmerno sretnim. U savani upoznaje de¿aka Badua koji ¿e u tom delu sveta postati njegov nerazdvojni drug. Ali Puki nema mnogo vremena da se opusti i u¿iva u novo ste¿enoj sre¿i jer Baduovom selu i ¿ivotinjama u savani preti velika opasnost. Opasnost pod imenom Duma ¿to znäi crni gepard. Ali Duma nije zver iz savane sa kojom se svako odväan mo¿e obräunati ve¿ ne¿to mnogo u¿asnije. Duma je hladnokrvni, pritajeni krijum¿ar koji nema milosti kako prema ¿ivotinjama tako ni prema ljudima. Najgore je ¿to niko ne zna ko je taj opasan krijum¿ar koji se ve¿to skriva iza tog omräenog imena. Krug se sve vi¿e su¿ava oko krijum¿ara a svi su ubedjeni da ¿e Duma biti opasniji od ranjene zveri kada bude razotkriven. Zapo¿inje sukob u kojem je neizvesno ko ¿e izvu¿i ¿ivu glavu. Ho¿e li se Puki vratiti nazad na svoj usnuli salä na Ludäu ili ¿e zauvek ostati u dalekoj savani, ostaje skriveno u vrelom afri¿kom vetru.

Retko ko je kröio u Selevenjsku šumu jer se zle i opake stvari dešavaju u toj zäaranoj šumi. Ko god da je unutra zašao nikada se više iz nje nije vratio a ono malo kojima je to ipak uspelo ili su izgubili svako se¿anje ili su u potpunosti pomerili pame¿u. Niko iz obli¿njeg sela se ne usudjuje da zucne ni re¿i jer vile koje tamo ¿ive su möne i opake. Posebno strepe od Ambrozije, najmönije od svih jer niko nije siguran od njene osvetni¿ke ruke. ¿ak i same selevenjske vile strepe od nje jer se Ambrozija ne obazire na vilinski kodeks. Posebno je kivna na Rozu jer je ova zäela dete sa seoskim šumarem i time zape¿atila sudbinu vilinskog carstva. Iako je svesna svoje greške, Roza po svaku cenu nastoji da zaštiti svoje tek rodjeno ¿edo. Poslednjim snagama skriva bebu na salašu kod paora bez dece a onda namami Ambroziju kod Naprate i sunovrati ih obe u šumski zdenac. Ne slute¿i da je devoj¿ica vila, paori je odgajaju kao svoju sopstvenu k¿i a zbog nebo plavih öiju su joj nadenuli ime Cikorija, po divljem cvetu koji izdašno raste po njihovim poljima. Nakon petanest godina Ambrozija se konäno oslobadja iz zdenca i gnevnija nego ikada kre¿e u besomünu poteru. Ona ima samo još jedan jedini cilj, da sprovede do kraja ono što je onomad davno zapöela.

Iako je konäno do¿lo vreme da Leonu objasne da Deda Mraz ne postoji Vesna i ¿edo ¿ele da uprkos svemu provedu jo¿ jedan jedini poslednji bo¿i¿ u tom ubedjenju. Posebno se Vesna koja je u svemu perfekcionista gr¿evito dr¿i te sulude ideje i ne bira sredstva kako da svoju zamisao i sprovede iako je i sama pred slomom ¿ivaca. Ali organizovati ovu bo¿i¿nu svetkovinu nije tako jednostavno jer Leon po¿inje da sumnja pa su svi jo¿ vi¿e na oprezu. Tako zapo¿inje sumanuta trka u kojoj sve mora biti organizovano do savr¿enstva kako bi dokazali sinu nemogu¿e i kako bi ¿arolija tog poslednjeg bo¿i¿a ostala zauvek zapam¿ena. Ali gde da pronadju nekoga ko ¿e preuzeti ulogu Deda Mraza par dana pre praznika? Iako se Vesna tome opire ¿itavom du¿om i telom kao jedino re¿enje im preostaje Oskar, njihov omräeni kom¿ija, pijanica i klo¿ar iz kom¿iluka. Ve¿ sama njegova neuredna i smrdljiva pojava je dovodi na ivicu nervnog sloma. Da li ¿e uprkos tome Vesna i ¿edo i¿i do kraja u svojoj suludoj ideji ili ¿e poräeni odustati od svojih ubedjenja, saznajte u ovoj haoti¿noj i humoristi¿noj bo¿i¿noj pri¿i koja ¿e vas nasmejati do suza i podsetiti na pravu vrednost prazni¿ne ¿arolije.

Iako Lena ne ¿ivi bezbri¿nim ¿ivotom kao njeni vr¿njaci na njenom licu se ne mo¿e spoznati tuga. Ona svakoga dana prodaje u¿e¿erene jabuke ispred gradskog klizali¿ta kako bi zaradjenim novcem pomogla svojim roditeljima. ¿ini se da gorka sirotinja u kojoj ¿ivi nije ostavila traga u njenoj ¿istoj i nesebi¿noj de¿ijoj du¿i. Bo¿i¿ je sve bli¿e i bli¿e a Lena gotovo da nema ¿elje za sebe. To nije promaklo ubogom prosjaku koji je zamolio za malo novca. Nesebi¿na kao i uvek Lena mu daje svoje poslednje crvene, u¿e¿erene jabuke i svoj ¿al kako mu ne bi bilo hladno. Od tog trenutka se ¿ini kao da je sam andjeo si¿ao sa neba i konäno bacio pogled na siroticu i njene najdräe. U rano jutro slede¿eg dana njen otac Andrija koji radi kao nadni¿ar pronalazi ispred njihove stare ud¿erice jedan neobi¿an adventni kalendar. U tom trenu niko ni ne sluti da se iza vratanca kalendara krije neobi¿na ¿arolija. Ali Lena ne ¿eli haljine i poklone ve¿ njenu malenu du¿u pritiskaju duboko skriveni bol i tuga. Njena je ¿elja da majka ozdravi, da otac nadje pristojan posao i da konäno upozna baku i dedu koji su im jo¿ onomad davno u svadji zauvek okrenuli ledja. Ovaj bo¿i¿ ¿e biti konäno jedan od onih koji ¿e Leni zauvek promeniti ¿ivot a bo¿i¿na zvezda ¿e konäno njihov dom obasjati sre¿om.

Iako je Leon ve¿ odavno nagovestio ¿ta täno ¿eli za rodjendanski poklon deda se ipak oglu¿io o njegovu ¿elju. Ali to nije zbog dedine samovolje ve¿ zato ¿to je do¿lo vreme da njegov unuk dobije ne¿to sasvim posebno. Ne¿to ¿to je skriveno velom zagonetne tajne i ¿to niko ne poseduje osim njega. Ali onako detinjast i razmäen Leon ne shvata vrednost tog neobi¿nog poklona pa je veoma razoräan i odbija svaki kontakt sa njim. Deda ga ostavlja na miru daju¿i mu vremena da sabere misli ne slute¿i da ¿e de¿ak i sam otkriti istinu. U osami svoje sobe Leon se konäno suo¿ava sa neobi¿nom tajnom ne veruju¿i sopstvenim o¿ima. Svakom slovu koje ispi¿e tim magi¿nim perom kao da je udahnut ¿ivot a re¿i koje ispod njega izviru se pretvaraju u stvarnost. Ne slute¿i koliku mo¿ zaista dr¿i u svojim rukama, ubedjen da je sve to samo bezazlena igrica Leon iskaljuje sav svoj bes na likovima iz dosadne ¿kolske lektire. Ne¿e potrajati dugo a magi¿no pero ¿e i njega uvu¿i u tok njegove sopstvene pakosne pri¿e koja preti da se zavr¿i sa velikim krahom. Kada se bude ¿inilo da ni njemu ni likovima iz njegove pri¿e vi¿e nema spasa iz ruku svirepih beduina, u skrovitu pustinjsku oazu dolazi pomo¿ od onoga kome se najmanje nadao.

Od kako se preselila u Kelebijsku šumu da bi imala svoj mir od ljudi, Baba Jaga, seoska veštica se neizmerno dosadjuje. Ipak jednu stvar ne propušta pa svako jutro täno u šest sati, stoji pred mesarom kako bi kupila svoju omiljenu poslasticu, dimljene kokošije nogice. A teško onome ko se usudi da kupi pre nje ono što je ona namerila. Taj nesretnik ¿e se müiti ¿itavih mesec dana sa bar jednom rünom bradavicom posred lica. Dok razbija glavu time kako da se bar malo razonodi i razbije svakodnevnu dosadu, Jaga pijucka Mera Lunu, kupinovo vino koje je dozrelo na mese¿ini, ¿eljno iš¿ekujüi putnike koji su zalutali u njenu šumu.Ni jedan od njih ni ne sluti šta ga tamo ¿eka pa be¿i glavom bez obzira ¿im mu se za to prüi prilika. Ali nije Baba Jaga opaka i zla njoj je samo strašno dosadno pa je najsretnija na svetu kada joj sestre Roga i Jadwiga konäno stignu u posetu. Znati¿eljni seoski de¿aci ih promatraju iz svog skrovišta ne slute¿i u šta su se upustili.

Samo zato ¿to mu je otac poglavica ratnika Tukaitawa, Zazu misli da on treba da je glavni medju decom i da odlu¿uje o svemu. Ali njegovo bezobzirno i osorno ponäanje nailazi na otpor drugara pa ¿ak i njegove sopstvene senke, Tererai. Uzalud mu svi govore ali Zazu se ne obazire na bilo ¿ije re¿i. Naprotiv, njegova samovolja i oholost idu ¿ak dotle da je re¿en da otera i svoju sopstvenu senku samo zato ¿to ne mo¿e biti sve po njegovom. Ali Zazu ni ne sluti kakvo je zlo u¿inio onoga trena kada je svoju senku predao gospodaru Erebosa, Thandiru Kolektoru. Bez sopstvene senke on je samo mrtvac koji hoda, izvor zla koje se samo zbog njega sru¿ilo na ¿itavo selo. Odbäenom od svih preostaje mu samo jedno, da uz pomo¿ ¿arobnice Zille ode na kraj sveta u carstvo senki kako bi vratio nazad svoju senku. Iako to je lak¿e re¿i nego u¿initi Zazu ipak kre¿e u opasnu avanturu, na put sa kojeg nema povratka.

Princeza Aurelia je nenadmäna u mnogo stvari. U lepoti, inteligenciji ali isto tako i u nesno¿ljivosti. Niko ne mo¿e dugo izdr¿ati pokraj nje, kako brojna posluga tako ni sam kralj i kraljica. A onda kao da ga je samo nebo poslalo, lakonski razbojnik Magnus otima princezu i zahteva pozamänu otkupninu. Ubedjen da je to laka i brza zarada i ne sluti da ¿e stvari u potpunost izmäi kontroli. Kralj Klodvig od Hartnussa u tom nemilom dogadjaju vidi priliku da se konäno svi odmore od te neizdr¿ljive, samo¿ive i drske princeze pa odbija sve razbojnikove zahteve. Magnus je ¿ini se pravio räun bez kr¿mara pa se tako princezino zato¿eni¿tvo produ¿ilo sa jednog dana na nekoliko nedelja a vojnici su dobili strogu naredbu koja glasi: Princezu, ne treba spasiti! Magnus je vrlo brzo shvatio u kakvu se nevolju uvalio pa se poku¿ava izvu¿i menjaju¿i taktiku. Dok svi na dvoru u¿ivaju Magnus je na ivici strpljenja pa odustaje malo po malo od svojih zahteva. Isprva od zlatnika pa od rubina i brilijanata da bi na kraju on sam kralju nudio novac kako bi se oslobodio od te u¿asne napasti zvane Aurelia. Ali kralju ne pada na pamet da primi nazad svoju k¿i. Uostalom sam je kriv, niko ga nije terao da je otima. ¿angrizava princeza polako uvidja da je sve do sada u ¿ivotu ¿inila pogre¿no i po¿inje da strepi za svoju sopstvenu budu¿nost. Uz to ¿ivot u sku¿enom prostoru tro¿ne kolibe stvara eksplozivnu atmosferu koja ¿e spojiti dve suparni¿ke strane u jednom zajedni¿kom cilju. Magnus i Aurelia kuju plan kako da princezu vrate nazad na dvor.lAli stvari ne idu onako kako su se oboje nadali.

Za kratko vreme je selom kao vihor prohujala vest da je Sajina krivica ¿to su se Jagine sestre ponovo vratile u Kelebijsku ¿umu. Upravo zbog toga de¿ak nema vi¿e nigde mira od ljudi pa ¿ak ni u sopstvenoj ku¿i. Uvredjen i razo¿aran Sajo odlazi kod Jage a ova se istog trena odlu¿i da ga uzme za ¿egrta. De¿ak presretan prihvata slu¿bu kod Jage ali to nije nimalo jednostavno jer je ve¿ticama te¿ko ugoditi. I Roga i Jadwiga su u¿asnute Jaginom odlukom jer jo¿ niko nikada nije imao pristupa ve¿ti¿ijim ¿arolijama, receptima i izrekama osim samih ve¿tica. Za njih je to koliko rizi¿no toliko i besmisleno pa ¿ine sve kako bi mu ote¿ale ¿ivot i navele ga da sam napusti slu¿bu. Ali Jaga je je spremna na sve samo kako bi napakostila Rogi zato poziva svog ¿egrta na ve¿ti¿iji sabat koji se odr¿ava svake godine u isto vreme na ivanjsku no¿. Da ¿e Sajino prisustvo izazvati zaprepätenje na ve¿ti¿ijem sabatu to se moglo i o¿ekivati ali Jagu je upravo to neizmerno zabavljalo. Bila je konäno zadovoljna svojim ¿ivotom od kako je de¿ak bio u njenoj slu¿bi i nazivao je majstoricom. Bila je uverena da je velikim delom de¿ak zaslu¿an za njenu sre¿u pa je re¿ila da ga zadr¿i u slu¿bi po svaku cenu. Ipak morala je priznati da se ni ona nije nadala da ¿e stvari bä toliko izmäi kontroli. Ali ko bi slutio da ¿e radoznali de¿ak osloboditi iz tamnice stränog Callugara, neman od kojih su i same ve¿tice podrhtavale. A upravo kada se ¿inilo da ¿e ovo biti najgori ve¿ti¿iji sabat svih vremena, Sajo ¿e dobiti priliku da pokäe koliko vredi.

Leto je prošlo a Perica se vratio nazad u grad jer je došlo vreme da krene u školu. Kao i obi¿no oko njega se ni¿u bezbrojne nezgode koje on nije prouzrokovao. Zar je njegova krivica što je mama zaboravila da mu kupi školsku torbu i što üiteljica Andja ne möe da podnese ni jednog jedinog üenika iz porodice Pavlovi¿? Ali Perica je ve¿ navikao da se ve¿ito ljute na njega i da ga neprestano grde. Ko bi drugi bio kriv do Perice?Baš iz tog razloga on i radi sve onako kako je zamislio jer mu ionako niko ne veruje iako sve radi sa dobrom namerom. Zato ga nije ni najmanje briga što se svi ljute što je prisvojio trinaesto prase, što je oslobodio na stotine ¿aba od sigurne smrti, što je kitio böi¿nu jelku ve¿ u novembru. Uostalom to je bila bakina ideja a ne njegova. Iako Petar vrlo dobro zna da nije smeo prijaviti svog tek rodjenog brata pod drugim imenom ipak se zbog toga nije ni najmanje pokajao. Uostalom on je maleni, rüi¿asti obläak a ne krvolöna ¿ivotinja pa da mu daju tako üasno ime, Vuk. Svi ¿e se ve¿ uveriti da je kao i obi¿no imao pravo. Ipak u tom nizu neobjašnjivih okolnosti Perica sti¿e i nove prijatelje a medju njima su köijaš ¿ika koji nikuda ne ide bez svog starog magarca i komšinica Veronika koja ga naprosto oböava i zasipa ga poklonima. A onda pre samog böi¿a kada se niko zbog nezapam¿ene me¿ave nije usudio ni nos da promoli napolje, Perica je jedini kojeg müi pitanje kuda je nestala njegova üiteljica Andja. I dok sneg sipi tiho bez prestanka Perica kao i obi¿no ima jedan fantasti¿an plan.

Ve¿ na prvi pogled Anka nije kao ostale devoj¿ice. Njena bujna kosa koja joj zaokru¿uje lice poput pe¿urke je ve¿iti uzrok podsmeha dece. Ali ona za to mnogo ne mari jer Anka ima mnogo vänijeg posla zbog kojeg gotovo svaki dan kasni u ¿kolu i dolazi prljava i iscepana. Nema ona vremena za gluposti jer svakodnevno odlazi u daleke krajeve sveta gde pomäe ¿ivotinjama u nevolji. Zbog nje su i deca podeljenja u dva tabora. Jedni joj slepo veruju i zavide joj na avanturama dok je drugi smatraju za pravu läljivicu. Ona ne pridaje nimalo znäaja ni¿ijim komentarima osim onima koje joj upu¿uje Mario. Ni sama ne zna zäto ali joj taj de¿ak naprosto ide na ¿ivce. Iako poku¿ava da se tome odupre, retko mo¿e da se suzdr¿i a da se sa njim ne posvadja a ponekad i potu¿e. Taj de¿ak je naprosto glup a to nije njena krivica. Njena mama i nastavnici se ose¿aju bespomo¿no i sve pripisuju Ankinoj bujnoj mäti. Jedino ¿e njeni najbolji drugari, Ena i Vid biti svedoci da Anka govori pravu istinu. Ovoga puta ¿e i njih dvoje krenuti sa njom kroz neprobojnu d¿unglu Madagaskara kako bi spasili poslednjeg plavonogog Bobija od zle ¿arobnice Tussenelle koja je re¿ila da ga pro¿dere. Ho¿e li sti¿i na vreme i ho¿e li uspeti da spasu poslednji primerak ove prekrasne ptice, mo¿ete saznati u ovoj pri¿i.

Iako je Lela krhka devojka pod okriljem no¿i ni jedna njena strela ne omäi svoj cilj. Od kada zna za sebe ima no¿ne more u kojima je proganja u¿asni zmaj. I upravo tada kada joj se ¿inilo da sve ide onako kako je zamislila susti¿e je vest o iznenadnoj smrti njene majke. Iako joj nikada nije dozvoljavala da poseti njeno rodno selo podno Radan planine, sada je prinudjena da ispuni njenu poslednju ¿elju i sahrani je upravo na tom mestu. Ali devojka nije valjano ni kro¿ila u selo a ve¿ se suo¿ila sa neprikrivenom mr¿njom me¿tana. Klupko po¿inje da se odmotava a vekovima ¿uvana porodi¿na tajna konäno izlazi na videlo. Ali ta tajna je ostavlja bez daha pa bi najradije pobegla odatle glavom bez obzira ali ni¿ta vi¿e ne zavisi od nje jer je do¿ao ¿as da se suo¿i sa misterioznom prokletstvom koje le¿i na njenoj porodici od vremena Stefana Lazarevi¿a. Od njene odluke zavisi njena sudbina i sudbina onih koji su vekovima na nju ¿ekali.

Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno pri¿eljkuje obavezu doli¿niju pravom mu¿karcu. Sa svojih ¿esnaest godina najradije bi krenuo sa preostalim mladi¿ima u boj. Mnogi se vi¿e nikada nisu vratili iz desetogodi¿njeg rata ali za njega je bilo ¿asnije izgubiti glavu za otad¿binu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali jednoga dana ¿e se posre¿iti pastiru pa ¿e susresti princa na obroncima Najaca. Ve¿ je neko vreme bezuspe¿no träio kurira, bilo je gotovo nemogu¿e näi nekoga ko bi uspeo neopäeno da prodje kroz neprijateljske redove bez da privu¿e na sebe pozornost. Princu zapadne momak za oko pa nameri da ga pöalje kod kralja u Pariz uz napomenu da je pismo od ogromne vänosti. Od njene sadr¿ine zavisi sudbina ¿itavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke.Tako se Philip uputio daleko na sever bez prilike da se oprosti. Ruke su mu podrhtavale od uzbudjenja dok je dodirivao zape¿äeno pismo. Koliko ga je samo razdirala ¿elja da sazna kakva se tajna krije u njemu. Pone¿en tim plemenitim ose¿ajem ogledao je pismo na plamenu sve¿e dok se nöima skrivao po ¿umama kako bi bio izbegao poglede znati¿eljnika. Kako je samo ¿eleo da razdere purpurni pe¿at sa otiskom prin¿evog prstena i svojim öima pröita ispisane re¿i. Ali ¿ast i pokornost svom voljenom kralju mu to nije dozvoljavala. ¿to je primicao bli¿e Parizu s'tim je njegovo odu¿evljenje sve vi¿e splänjavalo. Zima i sneg su se ve¿ uveliko spustili na krovove Pariza kada je zakucao na dvorsku kapiju. A onda kada je konäno bio na svom cilju moralo je sve döi drugäije. Samo par kitnjasto ispisanih re¿i su ¿inili sadr¿inu pisma. Sadr¿inu koja je za pastira bila sramotni udarac u lice. Udarac njemu i svakom sirotom ¿oveku koji je zadnju paru odvajao od svojih gladnih usta i davao je kralju kako bi opremio vojsku. Ali novac se nije tröio na vojsku ve¿ se gomilao u kraljevskoj riznici. Preplavljen stidom i razöarenjem drznuo se na ono ¿to se niko nikada nije usudio, da iskrenom re¿ju osudi princa. Iako je u¿inio sve kako bi pismo sigurno stiglo na odredi¿te, ono ¿to je izgovorio je za kralja predstavljala samo jedno. Izdaju!Mladaläke iluzije o plemenitosti krune, o nu¿nosti rata i pogibiji mladi¿a rasprsnule su se kao mehur od sapunice.