Selevenjske Vile

Retko ko je kröio u Selevenjsku šumu jer se zle i opake stvari dešavaju u toj zäaranoj šumi. Ko god da je unutra zašao nikada se više iz nje nije vratio a ono malo kojima je to ipak uspelo ili su izgubili svako se¿anje ili su u potpunosti pomerili pame¿u. Niko iz obli¿njeg sela se ne usudjuje da zucne ni re¿i jer vile koje tamo ¿ive su möne i opake. Posebno strepe od Ambrozije, najmönije od svih jer niko nije siguran od njene osvetni¿ke ruke. ¿ak i same selevenjske vile strepe od nje jer se Ambrozija ne obazire na vilinski kodeks. Posebno je kivna na Rozu jer je ova zäela dete sa seoskim šumarem i time zape¿atila sudbinu vilinskog carstva. Iako je svesna svoje greške, Roza po svaku cenu nastoji da zaštiti svoje tek rodjeno ¿edo. Poslednjim snagama skriva bebu na salašu kod paora bez dece a onda namami Ambroziju kod Naprate i sunovrati ih obe u šumski zdenac. Ne slute¿i da je devoj¿ica vila, paori je odgajaju kao svoju sopstvenu k¿i a zbog nebo plavih öiju su joj nadenuli ime Cikorija, po divljem cvetu koji izdašno raste po njihovim poljima. Nakon petanest godina Ambrozija se konäno oslobadja iz zdenca i gnevnija nego ikada kre¿e u besomünu poteru. Ona ima samo još jedan jedini cilj, da sprovede do kraja ono što je onomad davno zapöela.